О књизи: 2018 / Минхенски споразум из 1938. постао је кључна епизода на путу ка избијању Другог светског рата. Како и зашто су се узорне демократије Велика Британија и Француска споразумеле са фашистичким режимима Немачке и Италије и жртвовале заједничку државу Чехословачку? Какве су резултате очекивали и какве су добили „царски снобови“? Зашто је главни западњак Чехословачке, председник Едвард Бенеш, остао странац Западу? Шта је СССР могао и урадио у ситуацији када се спремао велики рат, а један његов савезник издао другог? Како се штафета националног разметања са старих империја преносила на нова? Минхенски споразум је дао тешке лекције Европи и целом свету: да их науче или да понављају старе грешке – то је избор са којим се данас суочавају политичари и друштва. Књига је намењена широком кругу читалаца заинтересованих за историју Европе и Другог светског рата. „Минхен је, пре свега, био јасан доказ да су европске парламентарне демократије... пале на дно. Хтели су да обезбеде мир, по њиховим речима, мир за Европу, али само за своју Европу и по цену преоријентације нацистичког ратног голема на исток.“ – Лудвик Свобода, председник Чехословачке „Наши пријатељи и савезници су нас приморали да прихватимо услови који се обично нуде пораженом непријатељу. Није нас недостатак храбрости натерао да донесемо одлуку од које нас срце боли... Немојмо осуђивати оне који су нас напустили у тренутку катастрофе: историја ће ових дана изрећи свој суд.“ – Хуго Вавречка , министар владе Чехословачке „Ако земља бира између рата и срама, бира срамоту, добија и рат и срамоту“ (Винстон Черчил, премијер Велике Британије